Budna sam
I u 05h dok u par minuta tišine perem zube,
U 07h tražeći drugu duksericu za vrtić jer deca imaju bolju ideju,
I u 09h dok sat vremena čekam u redu u pošti,
U 11h jer je kurirska služba dostavila paket sa onim rancem koji smo videli kod nekog deteta na igralištu,
I u 13h jer je ručak gotov i krećem po decu u vrtić,
U 15h jer perem sudove od ručka,
I u 17h jer je gotova večera,
Budna sam u 19h jer je vreme za kupanje i uspavljivanje,
Takođe i u 21h sam budna jer je mašina završila pranje veša,
Budna sam u 23h jer psi ne prestaju da laju na ježa koji se ni od kuda stvorio u dvorištu,
A i u 01h sam budna jer ne mogu da zaspim gladna, stomak zavija, opet nisam stigla danas,
Budna sam u 03h jer je jedno dete dobilo temperaturu,
U 04h stiže poruka od drugarice: Izvini što pišem sada, sigurno spavaš, htala sam da te pitam….
Ne spavam. Budna sam…
“Zašto ne spavaš”?
Ne mogu, moram da završim nešto. I još nešto…
“Ženo, spavaj, ne možeš tako, kolabiraćeš, hronično si umorna! Ostavi nešto i za sutra, pa neće svet stati!”
Neće, ali meni će se nagomilati obaveze i biće mi još teže.
“Kako mogu da ti pomognem?”
Već jesi. Hvala ti što postojiš i što brineš. Hvala ti što se setiš. Što se javiš.
Odmoriću se, neće uvek biti ovako. Jednog dana će mi nedostajati korpa puna veša, sudopera puna sudova, igračke i haos na sve strane. Nedostajaće mi išarani zidovi, prosuti tanjiri puni hrane, prosuta voda iz flašica. Nedostajaće mi ta jurnjava, usklađivanje obaveza i organizacija. Jednom ću samo tako sedeti, okretati se i neću znati kako je tako brzo prošlo sve. Za sada, koliko god da je teško, neka je. Brzo prolazi. Biću budna.
Za više ovakvih tekstova zapratite stranicu BLOG na mom sajtu.