(ne)Normalnost

Normalno. Ko je ovde normalan? Izgleda niko…

Po rodnom listu, pripadam Y generaciji. Svako vreme nosi svoje breme. Mi, Balkanci, smo inače malo… pa, slobodno mogu reći “zatucanog” mentaliteta. Ništa novo nam ne odgovara, uvek smo pametniji za druge, nego za sebe, uvek nam je neko drugi kriv, umesto da radimo na sebi i napredujemo mi se stalno vraćamo u neku prošlost, itd. Međutim, Baby boomers – i izgleda da su, koliko god teško da je bilo (svako razdoblje je samo po sebi teško), imali neki normalan život.

Pritisak, pritisak, pritisak. Ne krvni. Pritisak medija, posla, okruženja, bliskih ljudi. Previše obaveza, previše pritiska, previše ciljeva. Premalo vremena. Dan je prekratak. Negativnosti i uticaja je previše. Državne institucije pune. Hrpe papira i za radnike i za stranke. Zakoni se menjaju kao raspoloženje žene u PMS – u. Juče COVID 19, sutra Superćelijska oluja. Niko ne sme da ima bore, sedu kosu, da vozi loš auto. Svi moraju da imaju markirane stvari, po feng shui – ju sređene domove, deca moraju da budu obučena u bež garderobu, u Fendi sandalama da se igraju u pesku. Pije se samo Prosecco, ložimo se na filmove i muziku gde je akcenat na alkoholu, kolima, sexu, droga obavezno. Smejemo se, slikamo sve što jedemo, pijemo, gde idemo. Podižemo kredite za punoletstva, mature i po neki sushi.

Deca se ubijaju, odrasli se ubijaju. Svi su nervozni, svi su tempirane bombe koje ne biraju pred kim će eksplodirati. Nekima je okidač trauma iz detinjstva koju sveto brani i ne želi da prizna da ima problem, nekima je okidač cvrkut ptice. Kačamak i popara su fuj – hrana za bednike. Yugo na auto – putu… vadi telefon, slikaj, snimaj i smej se do besvesti. Wink patike za decu – šta je to?! Dušo majkina, naravno da drugarici za rođendan nećeš odneti svesku, flomastere, perlice za kosu, ove sekunde idemo da joj kupimo DiLine haljinu i kod Adaktara da radi obrve, pobogu, pa zar da misle da smo neki bednici!

Ljudi, da li je sve ovo normalno? Da li ste svesni da je priroda odlična prema nama, kakvi smo zapravo? Da li ste svesni da svetski ratovi nisu ništa u poređenju sa ovim demonima u svima nama? Hajde, samo malo, o’ladite i zalaganite, čisto da planeta Zemlja bude jedno normalno mesto za život, ne trebaju nam hoteli na Marsu, trebaju nam normalni ljudi.

Za više tekstova čitajte BLOG